У Београду, на Вождовцу, у Заплањској улици, преко 70 година постоји наша школа.
Најпознатији српски комедиограф, Бранислав Нушић, давне 1935. године поставио је камен темељац и даровао јој своје име. Годинама кораци испуњавају ходнике. Мали људи одрастају у велике. Све нас је више и више. Зграда је постала тесна. Зато смо ми данас јединствени. Имамо велику и малу школу, велики и мали свет. Наша школа је сва у духу Нушића. Ори се смех, врви као у кошници. Наставници хвале и грде, у свечаној сали јечи од песме. Имамо нове прозоре и шарена врата. |
|
Неке табле су беле, а неке зелене. На рачунарима правимо презентације, на позорници се осећамо као рибе у води.
Неки од нас се баве бројевима, неки словима, неки кроз лупу посматрају свет. Из подрума школе полећу ракете и авиони. У мају месецу позивамо пријатеље на Нушићев пролећни вашар.
Освајамо награде, правимо школске журке, лопту не испуштамо из руку. Волимо своје наставнике, али им то никада не говоримо. А волимо и једни друге!
Топло школско око све то види и памти :)
Неки од нас се баве бројевима, неки словима, неки кроз лупу посматрају свет. Из подрума школе полећу ракете и авиони. У мају месецу позивамо пријатеље на Нушићев пролећни вашар.
Освајамо награде, правимо школске журке, лопту не испуштамо из руку. Волимо своје наставнике, али им то никада не говоримо. А волимо и једни друге!
Топло школско око све то види и памти :)