За мене је љубав...
Љубав се као најлепше, најискреније и најдубље осећање налази свуда око нас. Свакодневно се срећемо са различитим облицима љубави и она се на различите начине исказује.
Она најтрајнија, најснажнија и најискренија јесте мајчинска.Топлина која нас обузме око срца када нас мама после напорног дана у школи код куће сачека са топлом вечером, загрли нас и пита какав нам је дан био. Тај осећај и таква љубав су најдрагоценије и изузетне ствари.
Љубав између две другарице, друга и другарице у нашим годинама је врло важна. Најлепши је осећај када знаш да имаш неког поред себе са ким можеш да попричаш било када о било чему, коме верујеш и са ким уживаш. Та љубав се може показати преко једног погледа који говори све, преко једне речи коју ће обоје разумети. Љубав је када не можеш да дочекаш да испричаш својој другарици нове догађаје, да их затим заједно коментаришете и разговарате о њима. Љубав је када вам је довољно и једино важно да сте заједно.
Љубав која увек изазива чудан осећај и ''лептириће у стомаку'' јесте она између два супротна пола. Међутим данас се таква врста љубави, поготово у нашим годинама, често меша са заљубљеношћу.
Заљубљеност је када ти се свиђа неки дечак из школе или из краја, и када те сваки пут обузму неки чудни жмарци када прођете једно поред другог. Када си заљубљен значи ти сваки његов поглед и осмех, свака реч. Заљубљеност углавном брзо прође, али некада она и прерасте у љубав.
Љубав је када у продавници видимо баку која грди деку јер није понео списак за куповину. Љубав је када дођемо кући и видимо маму и тату како нешто заједно раде, планирају, воле се.
Следеће љубав је она која нам улива највише сигурности и спокојности. То је на пример љубав између брата и сестре, када помажете и ''покривате'' једно друго од родитеља, када заједно правите планове, када увече до касно седите, гледате филмове и причате о свему и свачему.
Свака љубав доноси она најискренија и најдивнија осећања, али такође може донети и бол и тугу, када једна страна увек бива повређена. Такве ствари се увек превазиђу ако обе стране покажу да им је стало и да се труде.
За мене је љубав све лепо око нас. Љубав је покретач најлепших и најнежнијих ствари на свету. Љубав су свакодневне ситнице и мали знаци пажње.
Нина Антић, VIII/5
Она најтрајнија, најснажнија и најискренија јесте мајчинска.Топлина која нас обузме око срца када нас мама после напорног дана у школи код куће сачека са топлом вечером, загрли нас и пита какав нам је дан био. Тај осећај и таква љубав су најдрагоценије и изузетне ствари.
Љубав између две другарице, друга и другарице у нашим годинама је врло важна. Најлепши је осећај када знаш да имаш неког поред себе са ким можеш да попричаш било када о било чему, коме верујеш и са ким уживаш. Та љубав се може показати преко једног погледа који говори све, преко једне речи коју ће обоје разумети. Љубав је када не можеш да дочекаш да испричаш својој другарици нове догађаје, да их затим заједно коментаришете и разговарате о њима. Љубав је када вам је довољно и једино важно да сте заједно.
Љубав која увек изазива чудан осећај и ''лептириће у стомаку'' јесте она између два супротна пола. Међутим данас се таква врста љубави, поготово у нашим годинама, често меша са заљубљеношћу.
Заљубљеност је када ти се свиђа неки дечак из школе или из краја, и када те сваки пут обузму неки чудни жмарци када прођете једно поред другог. Када си заљубљен значи ти сваки његов поглед и осмех, свака реч. Заљубљеност углавном брзо прође, али некада она и прерасте у љубав.
Љубав је када у продавници видимо баку која грди деку јер није понео списак за куповину. Љубав је када дођемо кући и видимо маму и тату како нешто заједно раде, планирају, воле се.
Следеће љубав је она која нам улива највише сигурности и спокојности. То је на пример љубав између брата и сестре, када помажете и ''покривате'' једно друго од родитеља, када заједно правите планове, када увече до касно седите, гледате филмове и причате о свему и свачему.
Свака љубав доноси она најискренија и најдивнија осећања, али такође може донети и бол и тугу, када једна страна увек бива повређена. Такве ствари се увек превазиђу ако обе стране покажу да им је стало и да се труде.
За мене је љубав све лепо око нас. Љубав је покретач најлепших и најнежнијих ствари на свету. Љубав су свакодневне ситнице и мали знаци пажње.
Нина Антић, VIII/5
Сва радост на овом свету потиче тако што настане љубав између двоје младих. Док одрасташ, то и касније приметиш код себе, а и други код тебе, јер тај препознатљив осећај се не може сакрити.
Многи људи мисле да су љубав и заљубљеност једна иста ствар. Има ту неких сличности, на пример, у оба случаја постоји срећан и тужан крај. У заљубљености је срећан крај када се та друга особа заљуби у тебе, односно настаје љубав између вас двоје. Тужан је крај то што би могао вечно да будеш заљубљен у неку особу или да ти она/он одмах на почетку каже да немаш никакве шансе.
Да би уопште настала та иста љубав, она се мора показати или, у неким случајевима, доказати. Не можеш неколико година да будеш заљубљен у неку особу, да не радиш ништа поводом тога и да мислиш да се сада та особа заљубила у тебе, зар не? И да јој, у школи, сваки дан позајмљујеш нешто, па да онда мислиш да си јој постао значајан у животу? Тако би, по мом мишљењу, могао само да јој постанеш потрчко. Од тога би требало одмах одустати. Или, уколико решиш да наставиш, не очекуј нешто посебно.
Према вољеној особи не треба бити дрзак, њу треба поштовати. Треба бити духовит, али не сме се дозволити да се претера са шалама и да оне пређу у увреде. Увек треба да јој будеш на услузи и да јој помажеш, јер ћеш у супротном показати да ти није стало до ње. И, разуме се, треба је увек подржавати или, уколико је потребно, показати где је погрешила/о.
Ако мислиш да имаш код ње/њега шансе и да очекујеш да ће настати тај незаменљив, бескрајно леп осећај између вас двоје, не одустај, не дозволи да ти је/га неко друго одузме, већ се потруди та веза постане и остане вечна.
Немања Вукелић VIII/5
Најлепше и најчистије осећање које изазива усхићеност и нестрпљење код свих нас јесте љубав. Дивно је то осећање које нас покреће и даје нам снаге, јер би без њега живот био празан и досадан.
Свака љубав на свету је различита, али ипак за све њих има увек довољно места у нашим срцима. Срећни смо кад волимо и кад смо вољени. Тада знамо да вредимо и да смо драгоцени. Љубав према породици, пријатељима, држави су само неке у низу многих. Али, ту је и посебна врста љубави која се разликује од осталих. Она се може осетити у ваздуху, приметити у погледу. Због ње човек постаје неспретан, узнемирен, успаничен, нервозан. Срце јако куца и не да му да спава. У својим сновима види и осећа само ту његову идеалну особу.
Таква љубав је најчешћа песникова инспирација, јер је она главни мотив његовог живота. Многе дивне песме су произашле из песниковог пера, било због срећне и узвраћене љубави или, најчешће, због изгубљене, неузвраћене и неостварене љубави. У таквим тренуцима настају најлепше песме, које измаме или сузе или осмех на лице.
Кроз поезију, стихове и риму се најбоље може дочарати и приближити тај осећај, јер би на било који други начин било много теже и компликованије исказати скуп човекових збуњених осећања које се преплићу једна за другом. Она су неуништива. Она су вечна.
Волети и бити вољен је најдивнија ствар на свету. Љубав је осећање које побеђује све и често нас тера да радимо неке незамисливе ствари. Али, она и чини чуда. Даје човеку осећај слободе, као да има крила. Свет је изграђен на љубави и живот без ње не би имао смисла.
Марија Стојићевић VIII5
На питање, " Шта је љубав? " многи ће рећи да је то најбитнија ствар у животу. За мене љубав је кад нешто или неког искрено и јако волиш; то може бити било шта на овој планети.
Постоје разне врсте љубави и свака од њих ме чини срећном и испуњеном. Човек обично заволи људе који су део његове свакидашњице. Нема човека који није привржен породици. Многи воле спорт, отаџбину, љубимце, природу... Љубав према супротном полу и отаџбини је често инспирација песника. Та дела нам помажу да је разумемо боље.
Многи људи мисле да су љубав и заљубљеност једна иста ствар. Има ту неких сличности, на пример, у оба случаја постоји срећан и тужан крај. У заљубљености је срећан крај када се та друга особа заљуби у тебе, односно настаје љубав између вас двоје. Тужан је крај то што би могао вечно да будеш заљубљен у неку особу или да ти она/он одмах на почетку каже да немаш никакве шансе.
Да би уопште настала та иста љубав, она се мора показати или, у неким случајевима, доказати. Не можеш неколико година да будеш заљубљен у неку особу, да не радиш ништа поводом тога и да мислиш да се сада та особа заљубила у тебе, зар не? И да јој, у школи, сваки дан позајмљујеш нешто, па да онда мислиш да си јој постао значајан у животу? Тако би, по мом мишљењу, могао само да јој постанеш потрчко. Од тога би требало одмах одустати. Или, уколико решиш да наставиш, не очекуј нешто посебно.
Према вољеној особи не треба бити дрзак, њу треба поштовати. Треба бити духовит, али не сме се дозволити да се претера са шалама и да оне пређу у увреде. Увек треба да јој будеш на услузи и да јој помажеш, јер ћеш у супротном показати да ти није стало до ње. И, разуме се, треба је увек подржавати или, уколико је потребно, показати где је погрешила/о.
Ако мислиш да имаш код ње/њега шансе и да очекујеш да ће настати тај незаменљив, бескрајно леп осећај између вас двоје, не одустај, не дозволи да ти је/га неко друго одузме, већ се потруди та веза постане и остане вечна.
Немања Вукелић VIII/5
Најлепше и најчистије осећање које изазива усхићеност и нестрпљење код свих нас јесте љубав. Дивно је то осећање које нас покреће и даје нам снаге, јер би без њега живот био празан и досадан.
Свака љубав на свету је различита, али ипак за све њих има увек довољно места у нашим срцима. Срећни смо кад волимо и кад смо вољени. Тада знамо да вредимо и да смо драгоцени. Љубав према породици, пријатељима, држави су само неке у низу многих. Али, ту је и посебна врста љубави која се разликује од осталих. Она се може осетити у ваздуху, приметити у погледу. Због ње човек постаје неспретан, узнемирен, успаничен, нервозан. Срце јако куца и не да му да спава. У својим сновима види и осећа само ту његову идеалну особу.
Таква љубав је најчешћа песникова инспирација, јер је она главни мотив његовог живота. Многе дивне песме су произашле из песниковог пера, било због срећне и узвраћене љубави или, најчешће, због изгубљене, неузвраћене и неостварене љубави. У таквим тренуцима настају најлепше песме, које измаме или сузе или осмех на лице.
Кроз поезију, стихове и риму се најбоље може дочарати и приближити тај осећај, јер би на било који други начин било много теже и компликованије исказати скуп човекових збуњених осећања које се преплићу једна за другом. Она су неуништива. Она су вечна.
Волети и бити вољен је најдивнија ствар на свету. Љубав је осећање које побеђује све и често нас тера да радимо неке незамисливе ствари. Али, она и чини чуда. Даје човеку осећај слободе, као да има крила. Свет је изграђен на љубави и живот без ње не би имао смисла.
Марија Стојићевић VIII5
На питање, " Шта је љубав? " многи ће рећи да је то најбитнија ствар у животу. За мене љубав је кад нешто или неког искрено и јако волиш; то може бити било шта на овој планети.
Постоје разне врсте љубави и свака од њих ме чини срећном и испуњеном. Човек обично заволи људе који су део његове свакидашњице. Нема човека који није привржен породици. Многи воле спорт, отаџбину, љубимце, природу... Љубав према супротном полу и отаџбини је често инспирација песника. Та дела нам помажу да је разумемо боље.
У збирци сонета " Канцонијер" Франческо Петрарка је показао да љубав није увек обострана, узвраћена. Услед љубавне патње настали су најлепши стихови посвећени једној жени. Његова Лаура постаје у књижевности "идеална драга ". Вилијам Шекспир је написао трагедију "Ромео и Јулија" и показао да се љубав не завршава увек срећно и да препрека између двоје заљубљених може бити и неслога међу породицама, свађа и завист. Данас су Ромео и Јулија симболи љубави која нема граница. Ј. Ј. Змај је написао другачију збирку песама. "Ђулићи " не говоре о несрећној, неузвраћеној љубави, већ о оној оствареној - о породичној срећи, о оној коју је песник опевао на основу сопственог искуства. Љубав према жени Ружи (ђул, тур. ружа) заувек остаје у стиховима. |
Љубав је та која нас води и због које радимо необичне ствари. Она нам помаже да сањамо, маштамо и стварамо. Она је наша снага и моћ; некад и - немоћ. Појави се неочекивано. То осећање повезује све људе будућег, садашњег и прошлог времена.
Ана Насковић VIII/5
Љубав је једно неисказиво осећање, које нас тера да се другачије понашамо, другачије размишљамо... Љубав се може исказати према породици, пријатељу, музици, спорту, симпатији – животу.
Љубав према најбољем пријатељу је нешто посебно. Најбољег друга волим као брата. Много ми значи. Све бих учинила за њега. Кад некога волимо, ми радимо све само да њему буде лепо. И обратно. Мени је мој друг помогао у много чему. Вређали су ме – бранио ме је. Хтели су да ме туку – заузео се за мене. Повредили су ме – охрабрио ме је; као и ја њега. Проналазим га у реченици: „ Прави пријатељ види твоју прву сузу, другу обрише, а трећу заустави”.
Поред најбољег пријатеља, постоје и многе друге љубави. На пример, љубав према омиљеном бенду. Мој омиљени бенд је састављен од пет момака који су ме научили да никада не одустајем од својих снова и да будем оно што јесам без обзира на то шта други говоре. Свој живот не бих могла да замислим без њих.
Затим, постоји љубав према породици. Она је неизмерна и велика. За породицу знамо да ће увек бити са нама, и у добру и у злу, а неће нас изневерити. Увек ће нас волети.
Љубав је за мене нешто што је вечно и непроцењиво. Ма колико пута нас она у животу повредила, увек ће постојати и њена добра страна. Зато треба да се волимо и поштујемо и да чувамо то непроцењиво осећање јер ко зна шта ће се све догодити. Пријатељ може да нас изневери, а бенд да се распадне. Без обзира на све, треба да научимо да опраштамо и волимо.
Љиљана Максимовић VIII/5
Ана Насковић VIII/5
Љубав је једно неисказиво осећање, које нас тера да се другачије понашамо, другачије размишљамо... Љубав се може исказати према породици, пријатељу, музици, спорту, симпатији – животу.
Љубав према најбољем пријатељу је нешто посебно. Најбољег друга волим као брата. Много ми значи. Све бих учинила за њега. Кад некога волимо, ми радимо све само да њему буде лепо. И обратно. Мени је мој друг помогао у много чему. Вређали су ме – бранио ме је. Хтели су да ме туку – заузео се за мене. Повредили су ме – охрабрио ме је; као и ја њега. Проналазим га у реченици: „ Прави пријатељ види твоју прву сузу, другу обрише, а трећу заустави”.
Поред најбољег пријатеља, постоје и многе друге љубави. На пример, љубав према омиљеном бенду. Мој омиљени бенд је састављен од пет момака који су ме научили да никада не одустајем од својих снова и да будем оно што јесам без обзира на то шта други говоре. Свој живот не бих могла да замислим без њих.
Затим, постоји љубав према породици. Она је неизмерна и велика. За породицу знамо да ће увек бити са нама, и у добру и у злу, а неће нас изневерити. Увек ће нас волети.
Љубав је за мене нешто што је вечно и непроцењиво. Ма колико пута нас она у животу повредила, увек ће постојати и њена добра страна. Зато треба да се волимо и поштујемо и да чувамо то непроцењиво осећање јер ко зна шта ће се све догодити. Пријатељ може да нас изневери, а бенд да се распадне. Без обзира на све, треба да научимо да опраштамо и волимо.
Љиљана Максимовић VIII/5
Петар Милићевић VIII/1
Постоје различите врсте љубави: породична, пријатељска, љубав према музици, спорту, љубав према симпатији.. Најискренија и она највећа која у нама буди хиљаду емоција је љубав према симпатији.
Љубав се може дефинисати на много начина. Неки ће рећи да вечна и права љубав не постоји, а други да ипак постоји. Ми не можемо да бирамо да ли ћемо некога заволети или да ли ће нам та љубав бити узвраћена.
Када се заљубимо осећамо се другачије, као да је цео свет наш. Према симпатији гајимо разна осећања. У нашем телу се дешава права збрка емоција и осећаја. Ту су и срећа и радост, али и туга и бол. Дечаци уместо да поклањају цвеће девојчицама, чуппају их за косу и нервирају. И то је љубав.
Љубав је крхка као стакло и ако се не негује може временом да избледи. Она је као стаклена ваза; сломиш ли је, можеш је поново саставити, али увек ће постојати пукотине. Недокучива је и неописива.
Научници за љубав кажу да је то хемијска промена у телу коју прати много емоција, а ми можемо да кажемо да је љубав најлепше осећање, за које се вреди борити и које нас води далеко међу облаке.
Андријана Живковић VIII/1
Љубав се може дефинисати на много начина. Неки ће рећи да вечна и права љубав не постоји, а други да ипак постоји. Ми не можемо да бирамо да ли ћемо некога заволети или да ли ће нам та љубав бити узвраћена.
Када се заљубимо осећамо се другачије, као да је цео свет наш. Према симпатији гајимо разна осећања. У нашем телу се дешава права збрка емоција и осећаја. Ту су и срећа и радост, али и туга и бол. Дечаци уместо да поклањају цвеће девојчицама, чуппају их за косу и нервирају. И то је љубав.
Љубав је крхка као стакло и ако се не негује може временом да избледи. Она је као стаклена ваза; сломиш ли је, можеш је поново саставити, али увек ће постојати пукотине. Недокучива је и неописива.
Научници за љубав кажу да је то хемијска промена у телу коју прати много емоција, а ми можемо да кажемо да је љубав најлепше осећање, за које се вреди борити и које нас води далеко међу облаке.
Андријана Живковић VIII/1