Креативно учење историје
Колико изучавање историје може бити изазовно, стваралачко и истраживачко, показују часови које осмишљава наставница Љиљана Дукић Рајковић. Неки од тих необичних часова били су посвећени Првом и Другом светском рату.
Моја фамилија у Другом светском рату
истраживачки рад
Сергеј Вулин, осми разред
Други светски рат се сматра највећим ратом који је обележио XX век. У њему је погинуло много цивила и војника, уништено је небројено много тешког наоружања.
Моји преци су учествовали у Другом светском рату и на тај начин обележили једну епоху. Једна од интересантних личности је мој прадеда Никола Вулин. Своју војну каријеру отпочео је у Краљевој гарди. Како је време одмицало и ширила се комунистичка идеологија, мој прадеда је постао члан КПЈ-а 1936. године. Мој прадјед Никола (како би у Босни рекли) подигао је устанак у Босанском Петровцу, заједно са Здравком Челаром, Лијом Дошеном, Војом Крецом и другима. Никола Вулин је би политички комесар Треће крајишке бригаде и сви политички састанци су одржавани у његовој кући. Затим је прешао у Прву пролетерску бригаду и на челу са Пеком Дапчевићем учествовао у одбрани Београда. Одатле је отишао на Сремски фронт. Његово јуначко срце и неизмерна жеља за слободом водила га је из битке у битку и тако је постао носилац Партизанске споменице и многих других одликовања. Његов најбољи пријатељ и ратни друг Здравко Челар му је поста и кум; мој деда по њему носи име.
Моја прабака Даринка Вулин је заједно са својим супругом, раме уз раме, учествовала у НОБ-у. Била је једна од учесница конгреса АФЖ-а, одржаног 1943. у Босанском Петровцу. На Конгресу су биле још и Пепца Кардељ, Херта Хес и другарица Бакарић. И моја прабака је била носилац Партизанске споменице.
Мајка мог прадеде Николе, баба Сока, добила је задатак да као курир однесе поруку у главни штаб у Босанском Петровцу. Пресреле су је усташе и заробиле. Баба Сока је прогутала писмо и на тај начин спасила партизане у Босанском Петровцу. Овај догађај је описан у књизи "Трећа Крајишка бригада".
Сви моји преци дали су велики допринос у ослобађању земље од агресора. Босански Петровац је имао највише народних хероја. Мој прадеда Сулејман Хрушидић и његова мајка Драга, такозвана Хајдук Драга, такође су учесници Другог светског рата.
Мој прадеда Живорад Тадић, предак са мамине стране, био је регрутован у четничку војску која је била за краља и отаџбину. Након суровог догађаја, када су четници направили покољ дуж Ибарске магистрале, прадеда је прешао у партизане.
Брат моје баке, Марко Ђукић, пуковник авијатичар, један је од седам пилота са посебним одликовањем Федеративне Народне Републике Југославије. Умро је 1981. и сахрањен уз највеће војне почасти док је његов авион "Галеб 2" кружио небом.
Мојим венама тече крв јунака и ја ћу њихову част и јунаштво препричавати да никада не падну у заборав.
Поред истраживања, ученици су радо правили презентације:
Моја фамилија у Другом светском рату
истраживачки рад
Сергеј Вулин, осми разред
Други светски рат се сматра највећим ратом који је обележио XX век. У њему је погинуло много цивила и војника, уништено је небројено много тешког наоружања.
Моји преци су учествовали у Другом светском рату и на тај начин обележили једну епоху. Једна од интересантних личности је мој прадеда Никола Вулин. Своју војну каријеру отпочео је у Краљевој гарди. Како је време одмицало и ширила се комунистичка идеологија, мој прадеда је постао члан КПЈ-а 1936. године. Мој прадјед Никола (како би у Босни рекли) подигао је устанак у Босанском Петровцу, заједно са Здравком Челаром, Лијом Дошеном, Војом Крецом и другима. Никола Вулин је би политички комесар Треће крајишке бригаде и сви политички састанци су одржавани у његовој кући. Затим је прешао у Прву пролетерску бригаду и на челу са Пеком Дапчевићем учествовао у одбрани Београда. Одатле је отишао на Сремски фронт. Његово јуначко срце и неизмерна жеља за слободом водила га је из битке у битку и тако је постао носилац Партизанске споменице и многих других одликовања. Његов најбољи пријатељ и ратни друг Здравко Челар му је поста и кум; мој деда по њему носи име.
Моја прабака Даринка Вулин је заједно са својим супругом, раме уз раме, учествовала у НОБ-у. Била је једна од учесница конгреса АФЖ-а, одржаног 1943. у Босанском Петровцу. На Конгресу су биле још и Пепца Кардељ, Херта Хес и другарица Бакарић. И моја прабака је била носилац Партизанске споменице.
Мајка мог прадеде Николе, баба Сока, добила је задатак да као курир однесе поруку у главни штаб у Босанском Петровцу. Пресреле су је усташе и заробиле. Баба Сока је прогутала писмо и на тај начин спасила партизане у Босанском Петровцу. Овај догађај је описан у књизи "Трећа Крајишка бригада".
Сви моји преци дали су велики допринос у ослобађању земље од агресора. Босански Петровац је имао највише народних хероја. Мој прадеда Сулејман Хрушидић и његова мајка Драга, такозвана Хајдук Драга, такође су учесници Другог светског рата.
Мој прадеда Живорад Тадић, предак са мамине стране, био је регрутован у четничку војску која је била за краља и отаџбину. Након суровог догађаја, када су четници направили покољ дуж Ибарске магистрале, прадеда је прешао у партизане.
Брат моје баке, Марко Ђукић, пуковник авијатичар, један је од седам пилота са посебним одликовањем Федеративне Народне Републике Југославије. Умро је 1981. и сахрањен уз највеће војне почасти док је његов авион "Галеб 2" кружио небом.
Мојим венама тече крв јунака и ја ћу њихову част и јунаштво препричавати да никада не падну у заборав.
Поред истраживања, ученици су радо правили презентације:
Један шаљиви цртани филм показује како се креативно може приступити историјским садржајима:
Током децембра и јануара школске 2014/15. године у кабинету историје била је постављена изложба ученичких радова поводом стогодишњице Првог светског рата. Ево неких од тих радова.
Материјале послала Љиљана Дукић Рајковић, наставница историје